Amigdalin
Vitamin B17 prisutan je u prirodi u više od 1200 jestivih biljaka koje su rasprostranjene širom sveta. Iako
je izolovan iz gorkog badema, najveća kolićina ovog vitamina nalazi se u košticama kajsija.Takodje
prisutan je u košticama badema, oraha, breskve, nektarine, trešnje, šljive, semankama jabuke, kruške,
dunje, kao i u divljim kupinama, ribizlama, lanu, prosu, heljdi, mahunarkama.
Amigdalin (vitamin B17, leatril) se u medicinske svrhe koristi od 1830. godine kada je otkriven. Ernest T.
Krebs, (1912 – 1996) je bio hemičar koji je prvi promovisao amigdalin kao lek protiv raka početkom
1950. godine.
Delovanje:
Vitamin B17 se sastoji od dva šećera, cijanovodonika, i benzaldehida. Benzaldehid i cijanid su
otrovni elementi, ali u spoju vitamina B17 s molekulima glukoze su inertni i nemaju toksično delovanje.
Da bi se cijanid i benzaldehid mogli osloboditi iz vitamina B17, potrebno je da dođu kontakt sa
specifičnim enzimom beta-glukozidazom (betaglucosidase). Ovaj enzim je prisutan svuda u ljudskom
telu, ali najviše ga ima u ćelijama raka (do 3000 puta više). Princip delovanja je jednostavan: Ćelijama
raka za svoj rastsu potrebne ogromne količine energije, odnosno glukoze. Kad unosite vitamin B17, ćelije
raka apsorbuju molekule glukoze iz vitamina B17, a s enzimom beta-glukozidazom 'otključavaju'
benzaldehid i cijanid iz vitamina B17, uzrokujući vlastitu smrt. Zahvaljujući velikoj koncentraciji enzima
beta-glukozidaza vitamin B17 je izrazito smrtonosan za ćelije raka, dok za ostale zdrave ćelije nije
toksičan.
Čudotvorni vitamin B17 zaustavlja rak
Mnoge brine pitanje može li se tumor izlečiti. Ispostavlja se da je priroda već odavno smislila efikasan lek
protiv ove strašne bolesti – vitamin B17 (laetril ili amigdalin). Zašto baš ovaj vitamin leči rak i kakav je
mehanizam njegovog delovanja, objasnio nam je profesor Valentin Dubin, glavni naučni saradnik
Instituta za naturopatiju.
Vitamin B17 – u čemu je tajna
Suština je u tome što vitamin B17 ima sposobnost da se uvuče u ćelije raka i uništi ih, ne škodeći pritom
zdravom tkivu. Svaki molekul ovog vitamina sadrži jedinjenje cijanida, koji je otrov, ali da bi taj otrov bio
delotvoran, treba, pre svega, „otvoriti“ molekul i osloboditi otrov, za šta je sposobna samo posebna
vrsta enzima (belančevine koja ima ulogu katalizatora u biohemijskim reakcijama). Ovaj enzim postoji u
organizmu u mizernim količinama, ali ga u kancerogenim tumorima ima skoro 100 puta više! Upravo
zato otrov iz vitamina B17 oslobađa se samo u delovima tela koji su pogođeni rakom! Kao rezultat toga,
ćelije raka bivaju uništene, a zdrave nastavljaju svoj rad, što nam je i potrebno.
Rak i nedostatak amigdalina u ljudskoj ishrani
Godine 1952. doktor Ernst Teodor Krebs, na osnovu eksperimenta, izneo je teoriju da je rak, isto kao
skorbut ili rahitis, jednostavna avitaminoza, tj. nedostatak određenog vitamina, konkretnije vitamina
B17. Pre mnogo vekova imali smo običaj da pečemo i jedemo hleb od prosa, raži, ječma, ovsa i lana,
bogatih vitaminom B17, ali sada jedemo zemičke i obrađen pšenični hleb koji ne sadrži nikakve vitamine.
Tokom nekoliko generacija naše bake su, i ne shvatajući zašto to rade, strpljivo gnječile u avanu koštice
šljiva, višanja, jabuka i kajsija i to usrdno mešale u svoja domaća slatka i zimnicu. Ispostavilo se da su
jezgra svih tih plodova jedan od najbogatijih izvora vitamina B17 u svetu!
Vitamin B17 prisutan je u prirodi u više od 1200 jestivih biljaka koje su rasprostranjene širom sveta. Iako
je izolovan iz gorkog badema, najveća kolićina ovog vitamina nalazi se u košticama kajsija.Takodje
prisutan je u košticama badema, oraha, breskve, nektarine, trešnje, šljive, semankama jabuke, kruške,
dunje, kao i u divljim kupinama, ribizlama, lanu, prosu, heljdi, mahunarkama.
Amigdalin (vitamin B17, leatril) se u medicinske svrhe koristi od 1830. godine kada je otkriven. Ernest T.
Krebs, (1912 – 1996) je bio hemičar koji je prvi promovisao amigdalin kao lek protiv raka početkom
1950. godine.
Delovanje:
Vitamin B17 se sastoji od dva šećera, cijanovodonika, i benzaldehida. Benzaldehid i cijanid su
otrovni elementi, ali u spoju vitamina B17 s molekulima glukoze su inertni i nemaju toksično delovanje.
Da bi se cijanid i benzaldehid mogli osloboditi iz vitamina B17, potrebno je da dođu kontakt sa
specifičnim enzimom beta-glukozidazom (betaglucosidase). Ovaj enzim je prisutan svuda u ljudskom
telu, ali najviše ga ima u ćelijama raka (do 3000 puta više). Princip delovanja je jednostavan: Ćelijama
raka za svoj rastsu potrebne ogromne količine energije, odnosno glukoze. Kad unosite vitamin B17, ćelije
raka apsorbuju molekule glukoze iz vitamina B17, a s enzimom beta-glukozidazom 'otključavaju'
benzaldehid i cijanid iz vitamina B17, uzrokujući vlastitu smrt. Zahvaljujući velikoj koncentraciji enzima
beta-glukozidaza vitamin B17 je izrazito smrtonosan za ćelije raka, dok za ostale zdrave ćelije nije
toksičan.
Čudotvorni vitamin B17 zaustavlja rak
Mnoge brine pitanje može li se tumor izlečiti. Ispostavlja se da je priroda već odavno smislila efikasan lek
protiv ove strašne bolesti – vitamin B17 (laetril ili amigdalin). Zašto baš ovaj vitamin leči rak i kakav je
mehanizam njegovog delovanja, objasnio nam je profesor Valentin Dubin, glavni naučni saradnik
Instituta za naturopatiju.
Vitamin B17 – u čemu je tajna
Suština je u tome što vitamin B17 ima sposobnost da se uvuče u ćelije raka i uništi ih, ne škodeći pritom
zdravom tkivu. Svaki molekul ovog vitamina sadrži jedinjenje cijanida, koji je otrov, ali da bi taj otrov bio
delotvoran, treba, pre svega, „otvoriti“ molekul i osloboditi otrov, za šta je sposobna samo posebna
vrsta enzima (belančevine koja ima ulogu katalizatora u biohemijskim reakcijama). Ovaj enzim postoji u
organizmu u mizernim količinama, ali ga u kancerogenim tumorima ima skoro 100 puta više! Upravo
zato otrov iz vitamina B17 oslobađa se samo u delovima tela koji su pogođeni rakom! Kao rezultat toga,
ćelije raka bivaju uništene, a zdrave nastavljaju svoj rad, što nam je i potrebno.
Rak i nedostatak amigdalina u ljudskoj ishrani
Godine 1952. doktor Ernst Teodor Krebs, na osnovu eksperimenta, izneo je teoriju da je rak, isto kao
skorbut ili rahitis, jednostavna avitaminoza, tj. nedostatak određenog vitamina, konkretnije vitamina
B17. Pre mnogo vekova imali smo običaj da pečemo i jedemo hleb od prosa, raži, ječma, ovsa i lana,
bogatih vitaminom B17, ali sada jedemo zemičke i obrađen pšenični hleb koji ne sadrži nikakve vitamine.
Tokom nekoliko generacija naše bake su, i ne shvatajući zašto to rade, strpljivo gnječile u avanu koštice
šljiva, višanja, jabuka i kajsija i to usrdno mešale u svoja domaća slatka i zimnicu. Ispostavilo se da su
jezgra svih tih plodova jedan od najbogatijih izvora vitamina B17 u svetu!